Karte na pregled, molim

Primio sam protekli tjedan komentare da pretjerujem s iznošenjem osobnih stvari u tekstovima, bune se moji doma. Primijetih, frcnula je iskrica negodovanja i na forumu, malo me mrko gledaju vani na ulici; jezikom novog vala: teraju me do đavola. Pa sam za ovaj put pripremio simpatičan, dobroćudni tekst o planeti Zemlji, nesigurnoj budućnosti ljudskog roda i vječnim neodgovorenim pitanjima, povukao sam se u sebe ko Žan Žak u „Samotnom šetaču“ da šatro nešt proserem, a opet da se nikome ne defeciram u čarapu. Skoro sam tekst već i poslao Hrvoju… i onda me ubola osa.

Vozim se prema Križevcima u vlaku, stojimo već 20 minuta na pola puta između selendre A i selendre B, nitko da bi pisnuo, a kamo li se ispričao zbog situacije u kojoj bi prosječni japanski hažeovac počinio samoubojstvo. Svi u vagonu grizu usne, kad eto ti poznatih zvukova na hodniku vagona. Topot cipelica, otvaranje vrata i nakon toga već uhodano: „Karte na pregled, molim.“. Pričekam da gospođica prije mene preda kartu, pa onda i ja postupim isto. Kondukter me pogleda i kaže: „Karta vam ne vrijedi.“. Trebalo mi je par sekundi, a onda zbilja skužim, pa da, fakat, uzeo sam povratnu koja vrijedi samo jedan dan. Eto, zeznuo sam, nije mi svejedno, kratak sam s parama, al ajde: „A nikaj, dajte mi onda novu do Križevaca.“.

„U redu, ali ova Vam je skuplja, jer kupujete u vlaku.“, odgovori mi gospodin. Skoro mi je izletjelo da je preskupa i ovako i onako. Nakon 10 min, koliko je gospodinu trebalo da se snađe sa svim onim blokovima, proročkim spisima iz srednjeg vijeka i cjenicima koje čuvaju u kožnoj torbi, kupio sam prokletu kartu, automatski ju zgužvao i zaškripio zubima. Poslije toga smo još jedno 20 min čekali da vlak krene. Ne samo da je karta preskupa i da je usluga apsolutno sranje, nego je karta otprilike 20% skuplja nego prije par godina kada si bar mogao na vrijeme stići tamo kamo si krenuo. Ne smeta mi ni što su vlakovi neudobni, ni što često smrde, ne smeta mi ni taj besmisleni doplatak za kupnju u vlaku, ali mi smeta kad netko od mene radi budalu. I od svih onih ljudi koji ustaju prerano i krvavo rade da bi si platili prijevoz na posao. Prvo ih jebe HŽ, pa ih na poslu jebu jer kasne zbog HŽ-a, a ovi vrhovni vođe i političari ih jebu gratis. E pa, ko jebe HŽ?! U kojoj to europskoj državi i u kojem paralelnom svemiru vlaku treba dva i pol sata za relaciju od 50-ak kilometara?!?!

Psovali smo prošle zime kad su renovirali signalizaciju, i sad psujemo opet kad obavljaju prugu. Ne smeta mi ni renoviranje, ni ulaganje u postojeću infrastrukturu, ali jebeš firmu koju jedna takva (vani sasvim uobičajena, a kod nas očito prvi put viđena) stvar izbaci iz takta. Jebote, ljudi u vlaku gledaju u tu mašinu kaj vadi stare pragove i stavlja nove ko Montezuma kad je videl španjolske jedrenjake na pučini. Ide železni konj, haug! Gospodo: obnavljajte, investirajte, organizirajte se bolje, dovucite si pametnjakoviće inženjere izvana, ako već vaši znaju samo parizer žderat po uredima, instalirajte reflektore i delajte po noći, pišajte krv, zaboli me! Ako već platim prokletu kartu, onda želim da se to ispoštuje i da budem prevezen na željenu destinaciju u humanim uvjetima!!!

Stej tjund for mor.